Sudoku u modernom obliku izmislio je Hauard Garns (Howard Garns), američki arhitekta, a prvi put je objavljen kao "Number Place" u časopisu Dell Pencil Puzzles and Word Games u maju 1979. Japanski izdavač Nikoli doneo ga je u Japan 1984. pod imenom "Sūji wa dokushin ni kagiru", a ime je skraćeno u Sudoku. Postao je svetska ludost kad ga je The Times iz Londona počeo štampati 12. novembra 2004. Datumi i imena ispod potiču iz navedenih izvora na kraju svakog odeljka.
Hauard Garns (1905 do 1989), penzionisani arhitekta iz Konersvila u Indijani, osmislio je zagonetku koju danas zovemo sudoku. Pojavila se kao "Number Place" u Dell Pencil Puzzles and Word Games u maju 1979, na tabli 9x9 sa devet kvadrata 3x3 i pravilom da se 1 do 9 javljaju jednom u svakom redu, koloni i kvadratu.
Dell nije štampao autora. Urednik zagonetki Vil Šorc (Will Shortz) utvrdio je autorstvo 2005: Garnsovo ime bilo je navedeno među saradnicima samo u brojevima koji su sadržali Number Place. Garns je umro 1989. i nikad nije video tu ludost.
Garns se oslonio na starije ideje. Leonhard Ojler proučavao je latinske kvadrate u 18. veku, table gde se svaki simbol javlja jednom u svakom redu i koloni, bez kvadrata i bez rešavanja. U Francuskoj je list Le Siècle 19. novembra 1892. štampao magični kvadrat 9x9 sa podkvadratima 3x3, a La France ga je usavršio 1895. Nijedno nije bilo zagonetka koju danas igramo, jer nijedno nije spojilo pravilo reda, kolone i kvadrata u jednu zagonetku koja se rešava. (Izvori: članci Wikipedije "Sudoku" i "Howard Garns", koji navode Šorcovo utvrđivanje Garnsa iz 2005.)
Sudoku je skraćenica japanske fraze "Sūji wa dokushin ni kagiru", što znači "cifre moraju biti pojedinačne". Cela fraza postala je japanski naziv zagonetke kad ju je u aprilu 1984. uveo predsednik Nikolija, Maki Kadži. Zatim ju je skratio uzimajući prvi kanđi svake složenice: sū (数, broj) i doku (独, pojedinačan ili sam), što daje 数独, Sudoku. Ime opisuje pravilo: svaka cifra javlja se jednom u svom redu, koloni i kvadratu.
Nikoli je postavio i sopstvene standarde za zagonetke: simetrično raspoređena polja sa zadatim brojevima i jedno rešenje po zagonetki. Matematika sudokua objašnjava zašto jedinstveno rešenje traži minimalan broj zadatih brojeva. (Izvori: Wikipedija "Sudoku"; istorija Nikolija kako je tamo prenesena.)
| Godina | Događaj |
|---|---|
| 1780-te | Leonhard Ojler proučava latinske kvadrate |
| 1892 | Le Siècle štampa magični kvadrat 9x9 sa podkvadratima 3x3 |
| maj 1979 | "Number Place" Hauarda Garnsa pojavljuje se u Dell Pencil Puzzles and Word Games |
| april 1984 | Nikoli ga objavljuje u Japanu kao "Sūji wa dokushin ni kagiru", kasnije Sudoku |
| 1997 | Vejn Guld nalazi knjigu sudokua u knjižari u Tokiju |
| 12. novembar 2004 | The Times iz Londona počinje da objavljuje sudoku |
| 2005 | Vil Šorc utvrđuje da je Garns pronalazač |
| 2006 | Prvo Svetsko prvenstvo u sudokuu |
Vejn Guld (Wayne Gould), Novozelanđanin i nedavno penzionisani sudija iz Hongkonga, našao je knjigu sudokua u knjižari u Tokiju 1997. Proveo je oko šest godina pišući softver koji može da generiše zagonetke, a zatim je ubedio The Times iz Londona da ih štampa. Prva zagonetka u Timesu izašla je 12. novembra 2004, a druge britanske i međunarodne novine sledile su u roku od nekoliko meseci. (Izvor: Wikipedija "Sudoku".)
Sudoku danas živi u novinama, knjigama, aplikacijama i na sajtovima, a takmičarsko rešavanje preraslo je u organizovan sport sa Svetskim prvenstvom u sudokuu, prvi put održanim 2006. Autori zagonetki neprestano izmišljaju varijante koje menjaju pravila table, poput killer kaveza ili većih tabli. Da počneš da igraš, pročitaj kako igrati sudoku i izaberi laku zagonetku na početnoj stranici. Zanima te suprotni kraj? Pogledaj najteže sudoku zagonetke ili se zapitaj da li je sudoku dobar za mozak.